KIVI - ACTINIDIA DELICIOSA

Popularna puzavica koja radja jestivo i zdravo voce

750,00 RSD


KIVI - ACTINIDIA DELICIOSA Voće
750 750 RSD

Na prodaju sadnice kivija muske i zenske . Preporuka je sadnja 3 zenske i jedna muska sadnica.

Kivi je visegodisnja listopadna stablasta biljka iz porodice Actinidiaceae. Poreklom je iz Kine, gde je njen plod proglašen za nacionalno voće. U zavisnosti od mesta na kojem raste može da dostigne visinu i do 9 m. Izgledom je slicna vinovoj lozi. U narodu je popularna po svom plodu, koji se najviše koriste u ishrani, mada je sve češća upotreba ploda kivija i u kozmetičkoj svrhi. Počela se gajiti u Novom Zelandu pre 50-ak godina, pre 20-ak u Francuskoj, a nakon toga u Italiji i Grčkoj. U Srbiji seuglavnom  gaji na okućnicama. Podaci ukazuju da u intenzivnim zasadima ova voćna vrsta u punom donosi oko 20 t/ha.

Kivi se može uzgajati u većini umerenih klima sa odgovarajućom letnjom toplotom. Mladi nežni izdanci naročito su osetljivi na vetar, zato kivi treba saditi na položajima zaštićenim od vetra ili se podžu vetrozaštitni pojasevi.

Na predviđenom terenu potrebno je prethodno istražiti hemijsko-fizička svojstva zemljišta na osnovu kojih se utvrđuju potrebni meliorativni zahvati i đubrenje. Teren se mora očistiti i poravnati kao i rigolovati. Predviđene količine mineralnih đubriva potrebno je ravnomerno rasuti po celoj površini, a potom je uzorati na dubinu 40 cm. U zasadu kivija obavezno je postavljanje odgovarajuće arma­ture pre sadnje ili nakon završene sadnje u prvoj godini.Kivi se najčešće razmnožava ukorenjavanjem zrelih i zelenih reznica. U proizvodnji postoji i kivi proizveden kalemljenjem na sejanacu. U nekim zemljama proizvodnja kalemljenjem sadnica kivija zauzima važnije mesto nego proizvodnja ukorenjenim reznicama. Kao podloga za proizvodnju kalemljenjem služi sejanac gajenih sorti kivija. Rasadnici služe se najčešće sejanacom sorte Bruno. U sadnji se može koristiti bilo koja sadnica prema načinu proizvodnje, a jedini uslov je njen dostignut razvoj (kvalitet).

Sadnja kivija obavlja se tokom zime ili početkom proleća pa se preporučuje priprema terena u leto odnosno u jesen prethodne godine, a meliorativnu đubrenje i duboko oranje pre sadnje. Sadnji zasada kivija prethodi kolčenje redova i sadnih mesta. Zatim se kopaju jamići toliko duboki i široki da se u njih nesmetano može postaviti sadnica i malo stajskog đubriva.

Budući da je kivi biljka koja se plitko ukorenjuje, u zasadima se ne primenjuje česta obrada zemljišta. Ako se primenjuje obrada zemljišta, ona mora biti što plića, tek tolika da omogući nadzor nad razvojem ko­rova i čuvanje vlage u zemljištu, pazeći da se ne ošteti korenje. Na težim zemljištima kivi daje najbolje rezultate kad se zemljište stalno drži i neguje zatravljeno. Kivi, kao povijuša, sklon je namotavanju oko naslona, da bi se to izbeglo, u prvoj godini mora se izvesti nekoliko pinciranja (obično 3) glavne letorasti. Pinciranje se izvodi otprilike svakih 60 cm, odnosno kad se letorast u svom vršnom delu počinje naglo uvijati pa na nekoliko centi­metara imamo 3 - 4 uvijanja. Pinciranjem se taj deo ukloni, a iz vršnog pupoljka će se nakon nekoliko dana pojaviti novi izboj. Tim zahvatom na kraju godine dobije se ravna i dovoljno jak letorast kao osnova budućeg debla.

Listovi kivija su duguljasti ovalnog i kružnog oblika. Dominiraju veličine između 7.5 i 12.5 cm. Listovi starijih biljaka su tamnozelene boje, dok su kod mlađih stabljika zeleniji sa crvenim tonovima.Cvetovi kivija su žute i bele boje. Dvopolni su što znači da na jednoj jedinci mogu da se nađu i muški i ženski cvetovi, što doprinosi boljem i bržem razmnožavanju. Najčešće se radi o cvetu sa 5-8 latica. Drvo cveta tokom novembra Kivi je karakterističnog aromatičnog mirisa.

Tokom zime, u periodu zimskog mirovanja, on može kraće vreme podneti i temperaturu od -10 °C. Ali s početkom vege­tacije otpornost na hladnoću naglo pada, pa temperature od -1,5°C za vrlo kratko vreme mogu prouzrokovati štete. Mladi izdanci u proleće vrlo su osetljivi na hladnoću, pa kasni prolećni mrazevi nanose pri­lične štete. Neobrani plod može takođe stradati od jesenjeg ili ranog zimskog mraza.

Kivi traži mnogo vlage tokom sezone rasta, pa je nužno na­vodnjavanje u područjima s neravnomernim raspore­dom padavina uz nisku relativnu vlagu vazduha i visoke letnje temperature.

Kivi je biljka koja ne podnosi sušu. U zasadima se primenjuje sistem navodnjavanja »kap po kap«. U prvoj godini do­voljna je jedna kapaljka po biljci. U drugoj godini doda se još jedna izlazna cevčica s kapaljkom, a u kasnijim godinama, ako je po­trebno, dodaju se još dve. Drugi često preporučivani načini navod­njavanja su rasprskivanje iznad krošnje (kišenje) i primena rasprskivača na visini 60 cm iznad zemljišta.

Zemljište mora biti dobro drenirano, neutralne reakcije. Za gajenje su nepo­godna teška zemljišta koja nisu ocedita ili pak imaju povišen pH i visoki sadržaj aktivnog kreča. Budući da se koren kivija uglavnom rasprostire plitko, u dubini ukorenjavanja zemljište treba biti dobro obezbeđeno hranivima.Za prve dve godine preporučuje se svaku biljku u zasadu đubriti individualno azotnim đubrivom pre­ma načelu – manje, a češće. Prve godine 30 g uree razdeli se u 3 - 4 puta i primeni na 1 - 2 m2 oko sad­nice tokom vegetacije (ako se zasad navodnjava, onda od marta ili aprila do avgusta). Druge godine udvostruči se đubrena površina i količina đubriva. Treće godine već se može đubriti cela površina, i to u dva obroka (npr. 25 kg/1000 m2 uree u martu, zatim 12 kg/1000 m2 uree u maju). Za aplikaciju su pogodni uređaji kojima se mogu uneti i primeniti đubriva pomoću sistema za navodnjavanje.

Plodove kivija treba brati kada dostignu fiziološku zrelost. Dosta je teško odrediti vreme berbe jer se na plodu s spoljne strane ne događaju promene kao kod kod drugih voćnih vrsta. Optimalno vreme berbe je od kraja oktobra i u prvim danima novembra. 

U količini od 100 g  zeleni kivi daje 61 kalorija , sastoji se od 83% vode i 15% ugljenih hidrata, sa zanemarljivim koločinama proteina i masti. Posebno je bogat vitaminom C i vitaminom K ), ima umeren sadržaj vitamina E , bez drugih mikronutrijenata u značajnom sadržaju.

KIWI

Opis:


Na prodaju sadnice kivija muske i zenske . Preporuka je sadnja 3 zenske i jedna muska sadnica.

Kivi je visegodisnja listopadna stablasta biljka iz porodice Actinidiaceae. Poreklom je iz Kine, gde je njen plod proglašen za nacionalno voće. U zavisnosti od mesta na kojem raste može da dostigne visinu i do 9 m. Izgledom je slicna vinovoj lozi. U narodu je popularna po svom plodu, koji se najviše koriste u ishrani, mada je sve češća upotreba ploda kivija i u kozmetičkoj svrhi. Počela se gajiti u Novom Zelandu pre 50-ak godina, pre 20-ak u Francuskoj, a nakon toga u Italiji i Grčkoj. U Srbiji seuglavnom  gaji na okućnicama. Podaci ukazuju da u intenzivnim zasadima ova voćna vrsta u punom donosi oko 20 t/ha.

Kivi se može uzgajati u većini umerenih klima sa odgovarajućom letnjom toplotom. Mladi nežni izdanci naročito su osetljivi na vetar, zato kivi treba saditi na položajima zaštićenim od vetra ili se podžu vetrozaštitni pojasevi.

Na predviđenom terenu potrebno je prethodno istražiti hemijsko-fizička svojstva zemljišta na osnovu kojih se utvrđuju potrebni meliorativni zahvati i đubrenje. Teren se mora očistiti i poravnati kao i rigolovati. Predviđene količine mineralnih đubriva potrebno je ravnomerno rasuti po celoj površini, a potom je uzorati na dubinu 40 cm. U zasadu kivija obavezno je postavljanje odgovarajuće arma­ture pre sadnje ili nakon završene sadnje u prvoj godini.Kivi se najčešće razmnožava ukorenjavanjem zrelih i zelenih reznica. U proizvodnji postoji i kivi proizveden kalemljenjem na sejanacu. U nekim zemljama proizvodnja kalemljenjem sadnica kivija zauzima važnije mesto nego proizvodnja ukorenjenim reznicama. Kao podloga za proizvodnju kalemljenjem služi sejanac gajenih sorti kivija. Rasadnici služe se najčešće sejanacom sorte Bruno. U sadnji se može koristiti bilo koja sadnica prema načinu proizvodnje, a jedini uslov je njen dostignut razvoj (kvalitet).

Sadnja kivija obavlja se tokom zime ili početkom proleća pa se preporučuje priprema terena u leto odnosno u jesen prethodne godine, a meliorativnu đubrenje i duboko oranje pre sadnje. Sadnji zasada kivija prethodi kolčenje redova i sadnih mesta. Zatim se kopaju jamići toliko duboki i široki da se u njih nesmetano može postaviti sadnica i malo stajskog đubriva.

Budući da je kivi biljka koja se plitko ukorenjuje, u zasadima se ne primenjuje česta obrada zemljišta. Ako se primenjuje obrada zemljišta, ona mora biti što plića, tek tolika da omogući nadzor nad razvojem ko­rova i čuvanje vlage u zemljištu, pazeći da se ne ošteti korenje. Na težim zemljištima kivi daje najbolje rezultate kad se zemljište stalno drži i neguje zatravljeno. Kivi, kao povijuša, sklon je namotavanju oko naslona, da bi se to izbeglo, u prvoj godini mora se izvesti nekoliko pinciranja (obično 3) glavne letorasti. Pinciranje se izvodi otprilike svakih 60 cm, odnosno kad se letorast u svom vršnom delu počinje naglo uvijati pa na nekoliko centi­metara imamo 3 - 4 uvijanja. Pinciranjem se taj deo ukloni, a iz vršnog pupoljka će se nakon nekoliko dana pojaviti novi izboj. Tim zahvatom na kraju godine dobije se ravna i dovoljno jak letorast kao osnova budućeg debla.

Listovi kivija su duguljasti ovalnog i kružnog oblika. Dominiraju veličine između 7.5 i 12.5 cm. Listovi starijih biljaka su tamnozelene boje, dok su kod mlađih stabljika zeleniji sa crvenim tonovima.Cvetovi kivija su žute i bele boje. Dvopolni su što znači da na jednoj jedinci mogu da se nađu i muški i ženski cvetovi, što doprinosi boljem i bržem razmnožavanju. Najčešće se radi o cvetu sa 5-8 latica. Drvo cveta tokom novembra Kivi je karakterističnog aromatičnog mirisa.

Tokom zime, u periodu zimskog mirovanja, on može kraće vreme podneti i temperaturu od -10 °C. Ali s početkom vege­tacije otpornost na hladnoću naglo pada, pa temperature od -1,5°C za vrlo kratko vreme mogu prouzrokovati štete. Mladi izdanci u proleće vrlo su osetljivi na hladnoću, pa kasni prolećni mrazevi nanose pri­lične štete. Neobrani plod može takođe stradati od jesenjeg ili ranog zimskog mraza.

Kivi traži mnogo vlage tokom sezone rasta, pa je nužno na­vodnjavanje u područjima s neravnomernim raspore­dom padavina uz nisku relativnu vlagu vazduha i visoke letnje temperature.

Kivi je biljka koja ne podnosi sušu. U zasadima se primenjuje sistem navodnjavanja »kap po kap«. U prvoj godini do­voljna je jedna kapaljka po biljci. U drugoj godini doda se još jedna izlazna cevčica s kapaljkom, a u kasnijim godinama, ako je po­trebno, dodaju se još dve. Drugi često preporučivani načini navod­njavanja su rasprskivanje iznad krošnje (kišenje) i primena rasprskivača na visini 60 cm iznad zemljišta.

Zemljište mora biti dobro drenirano, neutralne reakcije. Za gajenje su nepo­godna teška zemljišta koja nisu ocedita ili pak imaju povišen pH i visoki sadržaj aktivnog kreča. Budući da se koren kivija uglavnom rasprostire plitko, u dubini ukorenjavanja zemljište treba biti dobro obezbeđeno hranivima.Za prve dve godine preporučuje se svaku biljku u zasadu đubriti individualno azotnim đubrivom pre­ma načelu – manje, a češće. Prve godine 30 g uree razdeli se u 3 - 4 puta i primeni na 1 - 2 m2 oko sad­nice tokom vegetacije (ako se zasad navodnjava, onda od marta ili aprila do avgusta). Druge godine udvostruči se đubrena površina i količina đubriva. Treće godine već se može đubriti cela površina, i to u dva obroka (npr. 25 kg/1000 m2 uree u martu, zatim 12 kg/1000 m2 uree u maju). Za aplikaciju su pogodni uređaji kojima se mogu uneti i primeniti đubriva pomoću sistema za navodnjavanje.

Plodove kivija treba brati kada dostignu fiziološku zrelost. Dosta je teško odrediti vreme berbe jer se na plodu s spoljne strane ne događaju promene kao kod kod drugih voćnih vrsta. Optimalno vreme berbe je od kraja oktobra i u prvim danima novembra. 

U količini od 100 g  zeleni kivi daje 61 kalorija , sastoji se od 83% vode i 15% ugljenih hidrata, sa zanemarljivim koločinama proteina i masti. Posebno je bogat vitaminom C i vitaminom K ), ima umeren sadržaj vitamina E , bez drugih mikronutrijenata u značajnom sadržaju.

Radno vreme

Ponedeljak-petak: 08:00-18:00
Subota: 08:00-18:00
Nedelja: 08:00-18:00

Pratite nas


©2022. Tepih trava garden.