ZACINSKO BILJE

U ponudi imamo razne vrste sadnica zacinskog bilja

120,00 RSD


ZACINSKO BILJE Za terasu
120 120 RSD
Za uzgoj vam ne treba puno prostora, niti toplo vreme. Začinsko bilje možete posaditi i za vreme hladnog vremena, u unutrašnjosti doma, u malim saksijama koje možete držati na prozorskoj dasci.Kad planirate uzgoj prvo definišite šta želite da uzgajate jer neko bilje voli puno sunca (majčina dušica, žalfija, ruzmarin, origano, vlasac), a neko tek delimičnu sunčevu svetlost (korijander, peršun, bosiljak, mirodjija). I zasadite samo ono bilje koje inače koristite ili koje planirate da koristite. Nikako nemojte da koristite pesticide i osigurajte dovoljno vode i svetlosti (zavisno od vrste bilja). Bosiljak Reč je o jednogodišnjem bilju, idealnom za uzgoj u saksijama, no osetljivijem na hladnoću od ostalog začinskog bilja, u junu možete premestiti iz zatvorenog na otvoren prostor, ako ga imate (balkon, terasa, vrt). Branjem se ujedno podstiče i rast novih listića. Izdanci su uspravni, do 80 cm visoki, često ljubičasti, pokriveni dugim kovrdžavim dlakama. Ima delovanja kao žalfija, matičnjak i nana. Bosiljak je aromatična biljka, prijatnog mirisa, koja se koristi u kulinarstvu (kao začin), a odavno je svoje mesto našao u mediteranskoj kuhinji, naročito italijanskoj i francuskoj gde je gotovo nezaobilazan začin za supe, pastu i jela od mesa i ribe. Vlašac Višegodišnje biljka koja raste na vlažnoj zemlji (livade, rečne obale, močvarno tlo), stoga mu osigurajte vlažnu, humusnu zemlju i puno sunčeve svetlosti. Ukusni cevasti listovi koriste se i režu od proleća do jeseni. Žalfija Ova polužbunasta biljka ima jak koren i može narasti od 30 do čak 60 cm. Gorkog je ukusa, stoga pažljivo kada je primenjujete u kuhinji. Zasadite li seme, čekaćete godinu dana da naraste, stoga je brže rešenje zasaditi mladicu. Bere se pre nego što procvate. Majčina dušica Trajna žbunasta biljka uskih elipsastih sivozelenih listića i ljubičastih cvetova, koja idealno podnosi zatvorene prostore bez direktne i snažne sunčeve svetlosti (iako voli sunce). Najbolje je koristiti je svežu, a vrhove lišća berite dva puta godišnje uoči cvatnje. Ruzmarin Preporučuje se da umesto semenki zasadite mladicu, jer ćete u suprotnom čekati tri godine da vam izraste ova biljka specifičnog prijatnog mirisa. S obzirom na to da raste kao žbun i može narasti čak i do 2 m visine, svakako bi bilo bolje da ga zasadite na terasi. Grančice režite kad procvate i nemojte ga preobilno zalivati vodom. Origano Višegodišnja, zeljasta biljka iz porodice usnatica. Radi o kulturi toplog podneblja, pa je najzastupljenija u području Mediterana. Naročito je zatupljena u Grčkoj, Italiji, Izraelu i drugim mediteranskim zemljama. Prvenstveno se origano koristi kao cenjeni začin u kulinarstvu i mesnoj industriji, ali poznati su njegovi blagotvorni učinci za tegobe sistema za varenje. Origano karakteriše nadzemni deo, odnosno žbunić, čije brojne stabljike odrvene u svom donjem delu i poležu po zemlji. Na takvim se mestima koja dodiruju zemlju razvijaju adventivne žilice. Stabljika origana može dostići visinu od 60 do 80 cm. Cvetovi origana su bele do žutozelene boje i čine cvet štitastog oblika.Listovi su sitni i zeleni i najbolje ih je brati pre cvetanja. Radi se o biljci prilagođenoj toplijim podnebljima i prema tome origano ima velike zahteve prema toploti i svetlosti. Pogoduju joj naročito osunčani prostori.Budući da je origano mediteranska kultura koja nema prevelike zahteve prema vodi, potrebno je voditi računa da se u zemljištu ne nalazi prevelika količina vlage. Origano uspeva na svim tipovima zemljišta. Najbolji rezultati u gajenju postižu se na plodnim, dubokim i rastresitim zemljištima. Pri osnovnoj obradi je potrebno uneti stajnjak u količini 20 do 30 t/ha. Ukoliko se koristi mineralno đubrivo preporuka je koristiti kombinovano NPK đubrivo 15:15:15 u količini od 300 do 400 kg/ha. Ovo se đubrivo može koristiti i prilikom prihranjivanja tokom godine. Persun Je dvogodisnja biljka prijatnog mirisa. Upotrebljava se plod, koren i listovi. Peršun pojačava apetit i povoljno utiče na rad bubrega. Izuzetno je bogat magnezijumom, vitaminom C i A.Peršun najbolje raste na vlažnom, dobro dreniranom zemljištu, na punom suncu. Najbolje raste između 22–30 °C a obično se uzgaja iz semena.Klijanje je sporo, traje četiri do šest nedelja i često je teško. Obično su biljke koje se uzgajaju za lisne useve razmaknute 10 cm jedna od druge, dok su one koje se uzgajaju kao korenovke razmaknute 20 cm jedna od druge kako bi se omogućio razvoj korena . Mirođija Mirođija je dvogodišnja biljka koja ima vrlo debeli koren, zato je za uzgoj potrebna veća posuda. Može da naraste do 120 cm, a odgovara joj toplo, ali opet ne previše vruće mesto. Spada pod vrstu korova, stoga je zapravo vrlo zahvalna za uzgoj (može rasti i u posudi s drugim biljkama), a berite je kada se cvetovi otvore i kada semenke poprime smeđu boju. Dobra stvar kod mirođije je i to što se upotrebljava cela biljka (koren, stabljika, cvet i listovi).Biljka ima zacinski aromaticni miris i ukus. Mirođija je poreklom iz srednje Azije, uzgaja se u južnoj Evropi. Raste u šumama i šikarama u nižim i brdovitim predelima. Listovi mirođije su aromatični i mešaju se u mnoge namirnice, jela od ribe, supe, zelenu salatu, krastavac]a i paradajza, a prikladna je i za salatu od krompira. Koristi se kad je svež, brzo gubi aromu ako se osuši.U narodnoj medicini mirođija je poznata kao sredstvo za bolji apetit i varenje, kod nadimanja i nesanice. Uz peršun i listove celera, najčešća sveža začinska biljka je na našim pijacama. Timijan Bliski je srodnik majkine dušice. Popularna je aromatična, začinska i lekovita biljka. U Srbiji ne raste u prirodi, ali se dosta uzgaja.Timijan je vrsta poreklom sa zapadnog Mediterana (Španija i Francuska), odakle se proširio po celoj Evropi.Timijan je zimzeleni, razgranati, uspravan polužbun, visine do 50 cm. Koren je vretenast, razgranat. Stablo je uspravno,razgranato, u donjem delu odrvenelo, a u gornjem zeljasto.Listovi su sitni, duguljasti do kopljasti, dužine oko 12 mm, celog oboda. Sedeći su, ili na kratkim drškama. Cvetovi su sitni, dugi 3-6 mm, bele do ružičaste boje.Cvetovi su skupljeni na vrhu cvetnih grana, gde formiraju lažne klasaste cvasti. Timijan cveta od maja do juna (u toplijim podnebljima do oktobra).
a763c79799b45728a2549f0ca06c8661

Opis:


Za uzgoj vam ne treba puno prostora, niti toplo vreme. Začinsko bilje možete posaditi i za vreme hladnog vremena, u unutrašnjosti doma, u malim saksijama koje možete držati na prozorskoj dasci.Kad planirate uzgoj prvo definišite šta želite da uzgajate jer neko bilje voli puno sunca (majčina dušica, žalfija, ruzmarin, origano, vlasac), a neko tek delimičnu sunčevu svetlost (korijander, peršun, bosiljak, mirodjija). I zasadite samo ono bilje koje inače koristite ili koje planirate da koristite. Nikako nemojte da koristite pesticide i osigurajte dovoljno vode i svetlosti (zavisno od vrste bilja). Bosiljak Reč je o jednogodišnjem bilju, idealnom za uzgoj u saksijama, no osetljivijem na hladnoću od ostalog začinskog bilja, u junu možete premestiti iz zatvorenog na otvoren prostor, ako ga imate (balkon, terasa, vrt). Branjem se ujedno podstiče i rast novih listića. Izdanci su uspravni, do 80 cm visoki, često ljubičasti, pokriveni dugim kovrdžavim dlakama. Ima delovanja kao žalfija, matičnjak i nana. Bosiljak je aromatična biljka, prijatnog mirisa, koja se koristi u kulinarstvu (kao začin), a odavno je svoje mesto našao u mediteranskoj kuhinji, naročito italijanskoj i francuskoj gde je gotovo nezaobilazan začin za supe, pastu i jela od mesa i ribe. Vlašac Višegodišnje biljka koja raste na vlažnoj zemlji (livade, rečne obale, močvarno tlo), stoga mu osigurajte vlažnu, humusnu zemlju i puno sunčeve svetlosti. Ukusni cevasti listovi koriste se i režu od proleća do jeseni. Žalfija Ova polužbunasta biljka ima jak koren i može narasti od 30 do čak 60 cm. Gorkog je ukusa, stoga pažljivo kada je primenjujete u kuhinji. Zasadite li seme, čekaćete godinu dana da naraste, stoga je brže rešenje zasaditi mladicu. Bere se pre nego što procvate. Majčina dušica Trajna žbunasta biljka uskih elipsastih sivozelenih listića i ljubičastih cvetova, koja idealno podnosi zatvorene prostore bez direktne i snažne sunčeve svetlosti (iako voli sunce). Najbolje je koristiti je svežu, a vrhove lišća berite dva puta godišnje uoči cvatnje. Ruzmarin Preporučuje se da umesto semenki zasadite mladicu, jer ćete u suprotnom čekati tri godine da vam izraste ova biljka specifičnog prijatnog mirisa. S obzirom na to da raste kao žbun i može narasti čak i do 2 m visine, svakako bi bilo bolje da ga zasadite na terasi. Grančice režite kad procvate i nemojte ga preobilno zalivati vodom. Origano Višegodišnja, zeljasta biljka iz porodice usnatica. Radi o kulturi toplog podneblja, pa je najzastupljenija u području Mediterana. Naročito je zatupljena u Grčkoj, Italiji, Izraelu i drugim mediteranskim zemljama. Prvenstveno se origano koristi kao cenjeni začin u kulinarstvu i mesnoj industriji, ali poznati su njegovi blagotvorni učinci za tegobe sistema za varenje. Origano karakteriše nadzemni deo, odnosno žbunić, čije brojne stabljike odrvene u svom donjem delu i poležu po zemlji. Na takvim se mestima koja dodiruju zemlju razvijaju adventivne žilice. Stabljika origana može dostići visinu od 60 do 80 cm. Cvetovi origana su bele do žutozelene boje i čine cvet štitastog oblika.Listovi su sitni i zeleni i najbolje ih je brati pre cvetanja. Radi se o biljci prilagođenoj toplijim podnebljima i prema tome origano ima velike zahteve prema toploti i svetlosti. Pogoduju joj naročito osunčani prostori.Budući da je origano mediteranska kultura koja nema prevelike zahteve prema vodi, potrebno je voditi računa da se u zemljištu ne nalazi prevelika količina vlage. Origano uspeva na svim tipovima zemljišta. Najbolji rezultati u gajenju postižu se na plodnim, dubokim i rastresitim zemljištima. Pri osnovnoj obradi je potrebno uneti stajnjak u količini 20 do 30 t/ha. Ukoliko se koristi mineralno đubrivo preporuka je koristiti kombinovano NPK đubrivo 15:15:15 u količini od 300 do 400 kg/ha. Ovo se đubrivo može koristiti i prilikom prihranjivanja tokom godine. Persun Je dvogodisnja biljka prijatnog mirisa. Upotrebljava se plod, koren i listovi. Peršun pojačava apetit i povoljno utiče na rad bubrega. Izuzetno je bogat magnezijumom, vitaminom C i A.Peršun najbolje raste na vlažnom, dobro dreniranom zemljištu, na punom suncu. Najbolje raste između 22–30 °C a obično se uzgaja iz semena.Klijanje je sporo, traje četiri do šest nedelja i često je teško. Obično su biljke koje se uzgajaju za lisne useve razmaknute 10 cm jedna od druge, dok su one koje se uzgajaju kao korenovke razmaknute 20 cm jedna od druge kako bi se omogućio razvoj korena . Mirođija Mirođija je dvogodišnja biljka koja ima vrlo debeli koren, zato je za uzgoj potrebna veća posuda. Može da naraste do 120 cm, a odgovara joj toplo, ali opet ne previše vruće mesto. Spada pod vrstu korova, stoga je zapravo vrlo zahvalna za uzgoj (može rasti i u posudi s drugim biljkama), a berite je kada se cvetovi otvore i kada semenke poprime smeđu boju. Dobra stvar kod mirođije je i to što se upotrebljava cela biljka (koren, stabljika, cvet i listovi).Biljka ima zacinski aromaticni miris i ukus. Mirođija je poreklom iz srednje Azije, uzgaja se u južnoj Evropi. Raste u šumama i šikarama u nižim i brdovitim predelima. Listovi mirođije su aromatični i mešaju se u mnoge namirnice, jela od ribe, supe, zelenu salatu, krastavac]a i paradajza, a prikladna je i za salatu od krompira. Koristi se kad je svež, brzo gubi aromu ako se osuši.U narodnoj medicini mirođija je poznata kao sredstvo za bolji apetit i varenje, kod nadimanja i nesanice. Uz peršun i listove celera, najčešća sveža začinska biljka je na našim pijacama. Timijan Bliski je srodnik majkine dušice. Popularna je aromatična, začinska i lekovita biljka. U Srbiji ne raste u prirodi, ali se dosta uzgaja.Timijan je vrsta poreklom sa zapadnog Mediterana (Španija i Francuska), odakle se proširio po celoj Evropi.Timijan je zimzeleni, razgranati, uspravan polužbun, visine do 50 cm. Koren je vretenast, razgranat. Stablo je uspravno,razgranato, u donjem delu odrvenelo, a u gornjem zeljasto.Listovi su sitni, duguljasti do kopljasti, dužine oko 12 mm, celog oboda. Sedeći su, ili na kratkim drškama. Cvetovi su sitni, dugi 3-6 mm, bele do ružičaste boje.Cvetovi su skupljeni na vrhu cvetnih grana, gde formiraju lažne klasaste cvasti. Timijan cveta od maja do juna (u toplijim podnebljima do oktobra).

Radno vreme

Ponedeljak-petak: 08:00-18:00
Subota: 08:00-18:00
Nedelja: 08:00-18:00

Pratite nas


©2022. Tepih trava garden.